Triglav (Slovenija)

Opis akcije:
Bila je ovo zajednička akcija 2 planinarska društva: Kopaonik iz Beograda i Poštar iz Novog Sada. Krenuli  su u petak u 19:00 iz Beograda i stigli u Petrovaradin oko 20:30, da se ne gubi vreme vožnjom kroz Novi Sad. U 21:00 smo krenuli prema Rumi i dalje, auto-putem prema Zagrebu. Na žalost, na hrvatskoj granici je jedna planinarka iz Beograda ustanovila da nije ponela pasoš i morala je da nas napusti. Ostalo nas je 47. Za uspon se opredelilo 26 planinara, za lakšu, manje napornu turu 21. Interesantno je da se od 24 prijavljenih Vojvođana 22 opredelilo za uspon, samo dvoje za laku turu.

Stigli smo u Ljubljanu u planiranih 7:00 sati, parkirali u parku Tivoli i prošli starim delom grada, popeli se do Tvrđave, koja je još bila zatvorena za posetioce, ali nam se zato ukazao vidik na veći deo grada, pošto je bilo vedro, sunčano vreme. Vratili smo se pored pijace i usput popili kafu i doručkovali, da bismo nešto pre 10:00 krenuli dalje. Do Rudnog polja smo stigli oko podne i tu se presvukli i prepakovali svi koji smo se opredelili za vrhove Alpa. Teško je odlučiti šta poneti; više od 1000m uspona, a treba nam presvlaka, higijena, voda, bar nešto hrane, kabanica; uz to, da ranac ne bude težak.

Izbor je napravljen i oko pola jedan smo krenuli. Jova napred, ostali u koloni, Magdalena kao čistač. Ispostavilo se da su neki pretovarili svoje rančeve, pa su išli teže nego što su navikli. Višak je mogao da se ostavi u prvom domu, gde je bila duža pauza. Staza do Vodnikovog doma je, većim delom, kroz šumu i dosta je strma. Nismo se baš radovali dužem sputu posle prvog uspona, jer to je značilo dodatno penjanje. Poslednji kilometar je bio po strani planine, uska staza usečena u kosinu. Vodnikov dom je mesto gde možemo poslednji put natočiti čuture na česmi, jer dalje se voda kupuje.
Da se ne bi često sačekivali i da grupa ostane u celini, Jova je odlučio da bude na začelju, da preuzme ulogu čistača, a napred je išla Magdalena. Put prema Planici je nešto malo stena sa par sajli, i strma zemljana staza sa malo sipara. Inače, markacija je vidljiva od početka Rudnog polja, do samog vrha. Posle oko sat vremena, zamolili smo Jovu da pusti napred nestrpljive, one koji idu nešto brže od grupe, pošto je sve jasno i nema nekih opasnijih delova. Tako je desetak planinara malo požurilo, ali nisu stigli baš mnogo pre nas ostalih. Još pre Vodnikovog doma u nekoliko navrata je padala sitna kiša, a poslednjih sat vremena nije prestajala. Vetra nije bilo, tako da je bilo podnošljivo vreme za penjanje. Poslednji su stigli u dom Planika oko 19:30. Smestili smo se svi u jednu spavaonu, sa krevetima na sprat i čistom posteljinom. Saznali smo da se svetla gase u 22:00, da su toaleti napolju, van zgrade, samo za noć postoji jedan u prizemlju. Kupatila nema, voda curka pomalo na jednoj česmi u zgradi, iz dvorišta je ulaz, ali piše da nije za piće. Malo nam je to neverovatno, ali niko ne želi da proverava da li je baš tako. Kupujemo vodu: 2 evra pola litre ili 4 – 4,5 evra 1,5 litra. 4 evra je i limenka piva. Ima kuvane hrane nekoliko vrsta, za 3 do 8 evra po porciji. Šolja mleka ili čaja je 1,8 evra. Ubrzo se začula grmljavina, vetar je strašno počeo da duva i padala je ledena kiša. Dosta dugo je to trajalo. Ujutru je još padala kiša, pa smo nastavili da spavamo.

U Ponedeljak smo ustali u 5:00 i spremili se za start sat kasnije. Dvoje su olučili da ipak ne idu na vrh, tako da je naša grupa brojala 12 planinara. Napred Jova, na začelju Magdalena. Predivan izlazak sunca i uspon je protekao bez problema. U 8:00 smo bili na vrhu, udarili pečate (poneli smo neophodno jastuče), opet puno slikali i tu su nam se pridružila još 2 Poštara, po dogovoru, koji su bili smešteni na Kredarici, a još četvoro smo sreli između Malog i velikig Triglava u povratku. Ovih 6 planinara novosadskog Poštara došli su svojim prevozom na nekoliko dana, a ovaj uspon smo ranije dogovorili. Sišli smo do Planike pre 10:00 i Jova nam je dao pauzu do 11:00.

Grupa koja se juče popela već je otišla; čekaće nas kod Vodnikovog doma. Nama je trebalo sat i 15 minuta do Vodnikovog doma, tačno upola od vremena za uspon. Čim smo mi stigli, prva grupa je krenula dalje. Bilo im je mnogo da još čekaju. Stigli smo ih nešto kasnije na spustu prema Kući na Vojah. Dalje smo išli zajedno i spustili se na cilj nešto posle 17:00 sati. Ukupno 2200m spusta po strmim šumskim stazama. Tu nas je neprijatno iznenadila vest da ne rade tuševi i nema tople vode. Interesantno kako to selektivno nema vode na tuševima, a na lavaboima ima. I to samo hladne. Možda u nekim delovima Slovenije to tako funkcioniše. Nekako smo se i oprali, ali još jedan problem – stvari su nam u autobusu, a do autobusa ćemo tek sutra ujutru i to peške 4km. Sve se pomerilo za jedan dan zbog nevremena u Alpima. Ali sve je bilo manje problematično kad smo odspavali i odmorili se.
U utorak smo otpešačili do Stare Fužine i sastali se sa drugom grupom i konačno došli do naših stvari. Dalje smo nastavili po planu, do Škocjanske jame i većina nas je obišla. Obilazak traje sat i po i zaista je vredi videti. Kažu da ima najveći kanjon od svih pećina u Evropi. Dugačka je 6km, a u obilazak je uključeno 3km.
Druga grupa je imala lep provod i prošli su sve po planu i programu, kako je predviđeno. Dodatna zanimljivost je da su u svojoj sobi imali sustanara - puha. Neki se se strašno plašili, nekima je bio interesantan i simpatičan.
Imali smo još jednu neprijatnost. Na auto-putu kod ulaska u Novo Mesto puklo je crevo od hladnjaka. Sreća da je to bilo baš tu, već za 10 minuta došli su ljudi iz servisa. Popravka je trajala skoro 3 sata, samo zato jer smo čekali deo da stigne iz Ljubljane. Dalje je sve bilo dobro. Stigli smo sa taman toliko zakašnjenja, koliko je trajala popravka autobusa. Novosadsku grupu smo dovezli do železničke stanice, što je predstavljalo malo skretanje za Beograđane, a nama veliku pomoć, jer noću skoro da i nemamo gradski prevoz. A imali smo u grupi Somborce, Subotičane  Palančane.

Zaključak:
Ovo je bio još jedan uspešan pohod u planine. Bila je to i  lepa saradnja između dva društva, novosadskog i beogradskog. Sigurna sam da nije i poslednja.

Tekst pripremila: Magdalena Seleši, PSD Poštar Novi Sad
Fotografije: Magdalena Seleši, PSD Poštar Novi Sad