Sopotnica

Opis akcije:
Pošli smo u četvrtak ujutru i odlučili da malo promenimo plan i samo sa neophodnim pauzama idemo do Sopotnice, da bismo stigli pre nego mnogobrojni izletnici iz okoline krenu kući, jer put je dosta uzan i teško se mimoilaze vozila sa autobusom.
Išli smo velikim autobusom, koji je imao problema u nekoliko krivina, pa smo izašli napolje i pomogli vozaču da ih savlada. Za poslednjih 14km trebalo nam je sat vremena vožnje. Sve se dobro završilo, na zadovoljstvo i vozača, a i svih nas. Bilo je 5 sati kad smo se smestili, po ranije napravljenom rasporedu, u planinarski dom i nekoliko privatnih kuća. Požurili smo napolje, da iskoristimo sunce i potražimo toliko hvaljene i na fotografijama viđene vodopade. Sve je to tu, nekako u blizini, kao i stare kuće – vodenice i već  prvi dan smo napravili gomilu fotografija.

U petak smo krenuli u 8:00 sati na planiranu pešačku turu, ali obrnutim smerom od najavljenog, da bi što više planinara otišlo što dalje, a da izbegnemo strme uspone. Tako je, preko vodopada i Vodica, do Savinog krša i izvora stigla cela grupa koja je krenula – 41 učesnik. Tu smo napravili malo dužu pauzu i obnovili zalihe vode. Dvadeset šestoro nas je odlučilo da nastavimo dalje, a petnaestoro su se polako vratili prema selu. Dan je bio sunčan, topao, a vetra je bilo samo na nekoliko proplanaka, koje smo prelazili. Prvo smo otišli do Katunića. Na samom vrhu je vojska, a mi smo došli skoro do ograde njihovog objekta. Nije se niko pojavio da nas potera, ali smo se na brzinu samo slikali i nastavili prema Kozomoru (1673m). Na vrh smo stigli oko 14:00 sati i napravili dužu pauzu za ručak, družeći se sa planinarima iz beogradske Avale, koje smo tu zatekli. Povratak je bio sa još dve pauze, jer nismo odoleli a da se ne sunčamo na balvanima, kojih je bilo na nekoliko mesta. Usput su neki brali sremuš i mladu koprivu. Iako se nismo previše žurili, stigli smo u selo do 18:00 sati i požurili, svako svojim domaćinima na ugovoren ručak – večeru.

Na startu za subotnju šetnju pojavilo se 44 planinara. Samo četvoro je odustalo od uspona na Gradinu, tako da se 40 planinara popelo i uživalo u pogledu na daleko, sa 1220m. Posle kraće pauze, pošli smo okolnim putevima prema vodopadu, ali smo neposredno pre vodopada ipak krenuli prema selu, jer nas je uplašio jedan crni oblak. Kiše ipak nije bilo, samo poneki preteći oblak u prolazu i po koja zalutala kap. Sunce je pobedilo i do kraja dana smo se muvali po okolini, dok nije bila gotova večera. Ovog puta jagnjetina za sve.

U nedelju smo krenuli po planu na Kamenu goru. Većina je otišla do starog bora, gde nas je ugledao Sima rafter i pozvao da vidimo njegovo imanje, uređeno za turizam, kao pre 200 godina. Ime je dobio po tome što organizuje rafting ture Limom. Iza kuće je brdašce sa koga se vidi čak i Durmitor. Zatim smo otišli do manastira Mileševa. Zamolili smo igumaniju da nam nešto ispriča o manastiru, što je ona vrlo rado uradila.

Grupica planinara je mnogo zakasnila – produžila pauzu, kasnili smo, a i oblaci su stalno pretili, pa sam odlučila da izostavimo obilazak kanjona Uvca. Sa još jednim takvim kašnjenjem ne bismo imali vremena za dužu pauzu za ručak, ili bismo uveče mnogo kasnili kući, a uvek imamo putnike koji idu dalje od Novog Sada svojim kućama. Ovako smo napravili pauzu od sat ipo na Zlatiboru, po želji svih i stigli kući do 21:00, kako smo i planirali. Celog dana je kiša bila tu negde oko nas, ali samo par puta po nekoliko minuta smo kisnuli, u predelu Tare i kasnije, Šapca.

Tekst pripremila: Magdalena Seleši
Fotografije: Duško Čulić, Miroslav Gubaš, Magdalena Seleši