Može i malo drugačijom stazom

Vodič: Cvetin Ristanović

Opis akcije: Za najavljen jednodnevni izlet na Lazin vir bilo je dosta zainteresovanih planinara. Na prethodnom sastanku utvrđeno je vreme polaska, mesto ishodišta, dužina staze i visinska razlika uspona.
Na dan izleta osvanulo je oblačno, vetrovito i ne baš previše hladno jutro. Na polaznoj stanici autobusa za Popovicu došlo je osmoro naših planinara. Istim autobusom vozila se i jedna grupa planinara iz novosadskog „Železničara“, koji su sa Popovice otišli nekim svojim pravcem.
Do Kraljeve stolice (Vojske), išli smo poznatom, markiranom, utabanom i prašnjavom stazom. Tu smo prešli asfaltirani, grebenski Princ-Eugenov put i nastavili u pravcu juga preko predela Klanci. Toponim Klanci je potpuno opravdan. Naime, ovde se nalazi nekoliko paralelnih, duboko usečenih šumskih, zemljanih puteva, dužine od oko 2km, ali je samo jedan u funkciji i prohodan, dok su ostali zarasli u makiju i nisko šiblje.
Dalje, stižemo u predeo jasike, gde teren počinje da se spušta i mi menjamo pravac i krećemo se prema jugozapadu. Ovde se šumski putevi, označeni na karti, jedva raspoznaju. Zarasli su u šiblje i sada već osušeni korov i visoku travu. Prilikom kretanja, povremeno napuštamo puteve i krećemo se pomoću azimuta i orijentira.
U zoni potoka, ispod 200m nadmorske visine, i dalje idemo putevima prateći potok koji je na sekciji obeležen povremenim tokom. Ovde smo na jednom velikom srušenom stablu predahnuli i doručkovali.
Lazinom viru prišli smo sa vrdničke strane. Slap se nalazi u polukrugu prirodnog zida od trošnog i poroznog kamena. Naša eks predsednica Mirjana popela se jednom stranom na sam obod vira i tako nam demostrirala svoje penjačke – alpinističke sposobnosti koje je povremeno koristila na Kavkazu i Kilimandžaru. Na samom slapu je neuobičajeno malo vode za ovo doba godine. Čini nam se da je manje vode nego na izvoru, koji je nizvodno od slapa. Voda pada sa visine od oko 3 metra, a i vir u koji pada voda je mali i plitak.
Svuda u  oklini vira ima razbacanih plastičnih otpadaka, a i sam izvor je zatrpan.
Od Lazinog vira sada idemo ka istoku. U početku se krećemo stazom kroz zaraslu proseku. To je jedina šumska staza na koju smo danas naišli. Dok idemo kroz stoletnu šumu, nema problema sa prohodnošću, ni sa orijentacijom. Međutim, već u predelu Morintova ulazimo u kultivisani deo zemljišta, u zoni privatnih poseda (vikendice, voćnjaci, obradivo i zapušteno zemljište, livade, šumarci i slično). Šumski, sada poljski, zemljani putevi pružaju se uglavnom zemljišnim kosama pravcem sever-jug, a mi se krećemo prema istoku. Na svaki način izbegavamo gaženje useva. Išli smo uglavnom cik-cak putevima između njiva. Tu i tamo, negde smo prošli kroz šumarak ili zapuštenu livadu. Zbog toga smo prešli oko 2km više od predviđene staze.
Oko 13:00 sati počela je da prokapljuje blaga kišica. Oko 14:00 sati stigli smo u područje manastira Novo Hopovo. Ovde smo odlučili da zbog kiše, koja pojačava, prekinemo dalju turu i sačekali smo autobus za Novi Sad, gde smo stigli oko 15:00 sati.

Zaključak: Da napomenemo da svo vreme hodanja nismo primetili ni jednu pticu, leptira, pčelu, nigde bumbar da zazuji ili miš da zašuška pored nekog stabla. Doduše, u hladnoj izvorskoj vodi Lazinog vira videli smo od živih bića samo jednu inertnu žabu, koja od hladnoće nije mogla da se kreće.
Znali smo da životinje kad predosete nelagodu ili opasnost, uznemire se ili jednostavno sklone. Ali da biljke to čine, na to nismo obraćali pažnju. Visibabe su skoro precvetale, ali zumbuli (sve 3 vrste), šafrani, jagogčevina, svima se cvet skoro zatvorio, pa se u ovom oblačnom i tmurnom danu i ne primećuju. Na otvorenom prostoru u ataru, kajsije, breskve, bademi i rani ringlovi, znamo da su se rascvetali ali im se cvet skupio-zatvorio, pa se i ne primećuju.
Sutradan, u Novom Sadu saznajemo da je u Južnoj Bačkoj bilo nevreme. Orkanski vetar je odnosio krovove sa kuća. Mi na južnom obodu Fruške gore mogli smo to samo nalućivati po ponašanju životinja i biljaka.

Tekst pripremio: Cvetin Ristanović